Nauka je dokazala da 98% naših misli, osećaja i emocija zapravo ne pripada nama. Mi smo bića poput neke satelitske antene (risivera) i sa svojim čulima non stop primamo i prikupljamo informacije oko sebe. Istovremeno ih i emitujemo, odnosno odašiljemo odredjenu frekvenciju u zavisnosti od misli, osećaja i emocija koje nas okupiraju tj. čemu dajemo važnost, na čega smo fokusirani.

Sve je energija. Svaka misao, osećaj, emocija, svaka reč ima svoju energiju, svoju vibraciju, svoj energetski naboj. Jezik energije je primarni jezik sa kojim se radjamo. To je način na koji mi kao bića komuniciramo. Jezikom energije prenosimo informacije. I kako je sve oko nas energija, mi smo svi međusobno povezani energijom. Povezani smo ne samo sa ljudima, već i sa našom planetom, sa svim živim i neživim oblicima na njoj (sa biljkama, vodom, životinjama, mineralima kao i sa svim stvarima poput automobila, stolice, kompjutera, knjige.. itd.)    Povezani smo  i sa čitavim univerzumom, sa svakom molekulom u njemu. I sve te energije mi percipiramo, baš kao satelitska antena.

Ne samo da ih percipiramo već ih i prikupljamo, prisvajamo, integrišemo i zaključavamo u svoje telo. To je prirodna sposobnost tela da se prilagodi ostatku sveta. Sa jedne strane, to radimo  da bi smo osobe iz našeg okruženja razumeli intelektualno, duhovno ili emocionalno. Sa druge, niko nam nikada nije rekao da smo mi i energetska bića i da je percipiranje energija naš dar,   naš primarni jezik.

Nauka je dokazala da deca kada se rode, prvih 6 meseci razumeju sve jezike sveta. To znači da upravo čuju i razumeju kako im se energetski obraćamo, kojim tonom, emocijom itd.

Većina nas misli: „Ako ovo percipiram, moram nešto sa tim da uradim. To je razlog zašto sam svestan toga“. Um smatra da su sve te misli, osećaji, emocije – naše. Kongnitivnom umu teško je da to sve shvati i da ako smo svesni svih tih energija koje su naša čula pokupila kao informaciju, to ne znači da sa tim moramo nešto učiniti. Sigurno znate o čemu pričam, kad imate onaj osećaj težine i pogrešnosti… a šta ako je to samo vaša svesnost sveta oko vas?

To je pravi trenutak da upotrebite prvi alat iz široke lepeze Access Consciousness alata, za rasčišćavanje vašeg univerzuma od svih tih energija tj. informacija koje nisu vaše, a to je pitanje: „Kome ovo pripada?“ Vrlo je jednostavno. Da ponovimo, 98% naših misli, osećaja i emocija ne pripada nama. Mnogo smo vidovitiji nego što mislimo da jesmo. Sjajna vest je da je to naša svesnost!  Naša svesnost je tako briljantna i intezivna a u ovoj realnosti niko nas nije naučio da ih razlikujemo. Mislite da ako misao, osećaj ili emocija odgovara vašoj realnosti, to mora biti vaše. Nikada nije vaše. Kada to shvatite, konačno se možete osloboditi.

Upotrebite ovo pitanje za svaku misao, osećaj emociju, nelagodnost, težinu ili prosudbu koje imate. „Kome ovo pripada? Da li je to moje ili od nekog drugog? Možete otpustiti sa ovim pitanjem bilo šta što šta vas ograničava u telu. Možete otpustiti strah, bes, tugu, pogrešnost, bol… itd.  Videćete da većina toga uopšte nije vaše. Ne možete da se nosite sa nekim problemom ili da promenite misao, osećaj ili emociju koja nije vaša. Ovo je veoma jednostavno, samo postavite pitanje i stvari se jednostavno otpuštaju. Ako osetite da je lakše ili da imate više prostora, samo vratite pošiljaocu sa priloženom svesnošću. Nije vaše. Što ne znači da ćete to vratiti baš toj osobi od koje ste pokupili, zapravo vraćamo na izvor (jer nije ni njihovo).

Ako osetite težinu, izgovorite izjavu brisanja/čišćenja/bistrenja ili skraćeno zapamtite POD & POC (Više o izjavi brisanja, ako vas zanima, možete pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=P0TIoe6d44Y ) a zatim  pod & poc-ajte svugde gde ste to kupili kao svoje. Kada bi ste proveli tri dana u pitanju “kome ovo pripada” oslobodili bi ste se svih misli i osećaja drugih ljudi. Postoji i aplikacija za mobilni telefon na google play-u (link: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.accessconsciousness.android) koja vam može biti veoma korisna. Preporučujem da je preuzmete i koristite, pogotovo u početku. Sigurna sam da će vam biti veliki doprinos.

Ako vas npr. zaboli glava, umesto da trpite bol ili pre nego što posegnete za tabletom, molim vas da postavite pitanje „Kome ovo pripada? Da li je to moje, od nekog drugog ili nešto drugo? Ako postane lakše na pitanje „da li je to nešto drugo?“,- eee, to je Zemljino. To planeta Zemlja traži doprinos, pomoć i kako je ne čujemo dobro (udaljili smo se od nje), ona koristi naše telo i intezitetom koji mi nazivamo bol, ona nam se obraća da bi dobila našu pažnju.

Energija je samo energija, nema pozitivne i negativne energije. Mi smo ti koji pod uticajem misli, osećaja i emocija bojimo naš svet, naš univezum, naš život, odredjene dogadjaje i situacije pozitivnim ili negativnim, dobrim ili lošim, ispravnim ili pogrešnim. Naša zavisnost o polaritetu jedna je od najjačih zavisnosti koje postoje. Kada smo u polaritetu – tu nema slobode. Bilo bi sjajno kada bi smo samo imali svesnost o svim energijama koje nas okružuju i da smo u dopuštanju za njihovo postojanje. To ne znači da sve te energije koje nam prilaze, sve ideje, misli, uverenja, osećaji, emocije i odluke, mi treba da prihvatimo tj. da im se priklanjamo, da se sa njima slažemo (pozitivan polaritet) ili da na njih reagujemo ili im se opiremo (negativan polaritet). Ne. Slikovito rečeno,Vi ste stena u potoku i bilo koja misao,  reč, ideja, uverenje, odluka, emocija ili osećaj koja vam prilazi, obilazi vas i nastavlja dalje. To je dopuštanje. Ako ste u prihvatanju, sve te energije vama prilaze i vi postajete deo tog potoka koji vas nosi dalje sa sobom.

Pa kako da se oslobodimo tog polariteta da smo u prihvatanju svega, svih tih energija tj. informacija  koje se lepe za nas?

Drugi alat koji bih vam preporučila a koji je zaista jednostavan a tako delotvoran, jeste „zanimljivo gledište“. Možete se početi oslobadjati podsećajući se da je sve što mislite, osećate, verujete, prosudjujete ili odlučujete samo zanimljivo gledište. Kako to funkcioniše?

Prvo, izaberite da funkcionišete iz zanimljive tačke gledišta. A zatim, izaberite neko svoje gledište, npr: „Ja ne mogu zaraditi novac radeći stvari koje volim“ ili „Imam previše godina da počnem ispočetka“ ili  „U ovoj zemlji se teško živi“.

Sada recite čak i ako ne verujete u to: „zanimljivo gledište da ja imam to gledište“. Ponovite to nekoliko puta.  Svaki put kada izgovorite, zastanite i promotrite šta se dešava, kako sada „osećate“ tu tačku gledišta. Da li se išta promenilo? Da li je laganije? Ponavljajte „zanimljivo gledište da ja imam to gledište“ sve dok ne bude laganije ili sasvim nestane.

A kada se vaša tačka gledišta promeni otvara vam se prostor novih mogućnosti. I znajte da vi niste ni jedna od vaših tačaka gledišta, to vas ne definiše i ne možete izgubiti sebe sa otpuštanjem zanimljivih tačaka gledišta. Vi ste beskonačno biće a ono što je beskonačno, ne može biti definisano niti jednom tačkom gledišta.

Koristite ova dva jednostavna alata za menjanje vaše realnosti i pišite kako vam ide, podelite vaša iskustva i šta ste sve uz pomoć ovih alata osvestili.

Šta je sada još moguće za vas???

I da ne zaboravim da napomenem, uz ove alate, kako bi ste što brže i lakše napredovali, bilo bi idealno i da primite Access Bars tretman , ukoliko ste u mogućnosti. Više o Access Bars tehnici, možete saznati  OVDE. Potražite Bars praktičara u vašem okruženju. Promena će biti mnogo laganija i sve će biti zabavnije.